Naplatu usluge transporta tereta u međunarodnom robnom, drumskom prevozu reguliše KONVENCIJA O UGOVORU ZA MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE DRUMOM (CMR) u članovima 13, 15 i 16 osim ako to strane učesnice u transportu nisu drugačije dogovorile dopunskim sporazumima.
Po ovoj konvenciji primalac robe, odnosno ona strana koja ima pravo raspolaganja robom, dužna je da plati prevozniku potraživanja koja proizilaze iz tovarnog lista (ugovorenog transporta). U slučaju spora po ovom pitanju, prevoznik je obavezan da izvrši isporuku robe samo ako primalac položi kauciju.
Takođe, regulisano je da, ako se pojave smetnje za isporuku, prevoznik treba da traži dopunska uputstva od strane koja ima pravo raspolaganja robom. Ali kada primalac odbija da primi robu po dogovorenim uslovima, prevoznik ima pravo raspolaganja istom.
Reguliše se da prevoznik ima pravo na naknadu troškova prouzorkovanih traženjem ovih uputstava ili troškova koje mu prouzorkuju primljena nova uputstva, osim ako do ovih troškova nije došlo njegovom krivicom.
Kada prevoznik preuzme raspolaganje robom ima dužnost da čuva robu ili da je poveri trećem licu i tada odgovara samo za pravilan izbor ovog trećeg lica.
Prevoznik može da pristupi prodaji robe ne čekajući uputstva od lica koje ima pravo raspolaganja robom iz tovarnog lista
- kod lako kvarljive robe ili ako njeno stanje to opravdava
- kada su troškovi čuvanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost robe
- ili kada nisu stigla uputstva u raspoloživom roku.
U slučaju prodaje robe, iznos prodajne cene treba staviti na raspolaganje licu ovlašćenom da raspolaže robom iz tovarnog lista, po odbitku troškova koji terete robu. Ako su ovi troškovi viši od iznosa prodajne cene, prevoznik ima pravo na razliku.
Način na koji se pristupa prodaji određen je zakonom ili praksom mesta gde se nalazi roba.
Dipl. ecc Lazar Cvjetković